Majka i dijete
Mother and Child
(2009.)
Everest Entertainment/VTI
125'
drama
Režija: Rodrigo García
Scenario: Rodrigo García
Producent/i: Lisa Maria Falcone, Julie Lynn
Zemlja: SAD, Španjolska
Linkovi:
Drama o tri žene: 50-godišnjakinji, njezinoj kćeri koju je dala na posvajanje prije 30 godina, te crnkinji koja i sama želi posvojiti dijete.
Čitaj dalje ...
Moraš biti prijavljen/a!
Usvajanje deteta
Kolumbijski filmadžija Rodrigo García ('Passengers', 2008.) kompletan je autor drame koja obrađuje temu majčinstva.Stavljajući u fokus tri različite žene, koje će životna sudbina dovesti u indirektnu vezu, režiser suptilno kreira priču prožetu jakim, iskrenim emocijama. Karen (Annette Bening) je čangrizava žena, zašla u šestu deceniju, čiju dušu izjeda greh iz rane mladosti, kada je sa 14 godina rodila i dala svoju bebu na usvajanje. Elizabeth (Naomi Watts) je njena biloška ćerka, koja je postala uspešan advokat, ali i emotivni bogalj, jer nije u stanju da oprosti Karen što je se odrekla, tako da za svojih 37 godina nikada nije poželela da je potraži i eventualno upozna.Lucy (Kerry Washington) je mlada žena u braku s Josephom (David Ramsey), koja očajnički želi da usvoji bebu (pošto ne može da rodi) i time ispuni očekivanja brojne familije i užeg kruga bliskih prijatelja... Dobra polazna osnova u vidu nesmotrenog mladalačkog čina nezrele devojke, uspeva da razvije narativ uz nekoliko zanimljivih protagonista.Paralelni prikaz njihovih sudbina postiže potrebnu dinamiku i kroz dobro balansiranu interakciju glavnih likova, suptilna režija nesumnjivo uspeva da postigne svoj cilj.Da nam okupira pažnju i involvira nas u radnju, pa i na neki način natera da saosećamo s ovim likovima.Svoj doprinos dala je i angažovana ekipa, sastavljena od nekoliko istinskih glumačkih veličina.Naomi Watts, Annette Bening i Kerry Washington su manje-više opravdale očekivanja, ali vredi istaći i neke sporedne role.Tu pre svega mislim na odlično izdanje (baš kako nas je i navikao) Samuela L. Jacksona, kao i Jimmy Smitsa. Korektna fotografija i prikladna muzička podrška, takođe su ispunili svoju svrhu.Ali, najveći kvalitet jesu dopadljivo oslikani kompleksni portreti nekolicine ljudi, što je dokaz da Rodrigo García ume da napravi željenu karakterizaciju svojih likova.Stoga se nameće konstatacija da je film tipični predstavnik dramskog žanra, jer poseduje sve neophodne elemente koji nas teraju da se zamislimo i možda probamo da damo neke odgovore.Zahtevnija publika s pravom može da se nada kako je ovo filmsko štivo otprilike ono što će ispuniti očekivanja i pomiriti različite ukuse.