Koža u kojoj živim
Gal
Inspirisan romanom 'Tarantula' (autor je Thierry Jonquet), priznati filmski umetnik, Pedro Almodóvar potpisuje još jedno ostvarenje koje malo koga ostavlja ravnodušnim.U središte priče stavlja plastičnog hirurga, Roberta Ledgarda (Antonio Banderas), čoveka koga je lična tragedija motivisala da se potpuno posveti medicini i mukotrpnim naučnim istraživanjima.Naime, doktor pokušava da usavrši veštačku, genetski modifikovanu kožu (koju je nazvao 'Gal'), koja bi čoveka učinila otpornijim na plamen, na posekotine, na ubode i sl.U svojoj kući drži zatočenu mladu ženu, koja mu služi kao zamorče nad kojom sprovodi sopstvene, nekonvencionalne medicinske eksperimente.To je Vera (Elena Anaya), lik koji je pre nekih 6 godina prouzrokovao incident, nakon čega se totalno izokrenula sudbina doktora, pretvarajući ga u genijalnog monstruma ...Almodóvar ostaje dosledan sopstvenom umetničkom izrazu, pa se opet bavi sudbinama ženskih likova, uz prisustvo jednog dominantnog muškarca.Radnju prožimaju bizarni, nadrealni događaji, u kojima režiser smešta neobične protagoniste, gde niko od njih nije nevin, jer svako od njih je spoznao lice zla. Ovde nema dakle klasične podele na dobre i loše likove, jer svi imaju tragične životne sudbine koje su ostavile duboke ožiljke, pretvarajući ih u emotivne bogalje.Baveći se ljudskim emocijama (nagon za osvetom, sposobnost prilagođavanja radi opstanka, žrtvovanje zarad nekih postavljenih ciljeva itd.), režiseru polazi za rukom da nas opčini i nesvesno involvira u priču i pritom natera da saosećamo sa tužnim junacima, u iščekivanju raspleta ove priče.Kroz suptilan prelaz iz sadašnjosti u prošlost, a zatim nazad u sadašnje vreme, gledalac dobija jasnu sliku i sve argumente, na osnovu kojih ima pravo da osudi, ali i da brani tragične protagoniste kompleksne, višeslojne filmske priče.Stoga je po običaju teško klasifikovati ovaj film u određeni žanr, pravac, možda je naispravnije tretirati ga samo kao 'almodovarovski'.Specifičan, uvrnut, pomalo ljubavni, pomalo mračan, ali pre svega originalan.Visok nivo prikazane glume, jeste pouzdan parametar da Almodóvar uvek zna dobro da odabere s kim će raditi na svakom projektu.Antonio Banderas maestralan, kao da se uželeo prave domaće atmosfere (kakvu valjda ima samo u rodnoj Španiji), a ništa ne zaostaje ni upečatljiva rola koju je dala senzualna Elena Anaya.Naravno ne treba zaboraviti ni iskusnu Marisu Paredes, ženu koja je praktično postala Almodóvarov filmski inventar.Izvrsni muzički aranžmani (Alberto Iglesias, svaka čast) savršeno su upakovani sa odličnom fotografijom, pa skoro svaki kadar u filmu dobro izgleda i zvuči.Moja jedina zamerka odnosi se na tragičan incident, koji nije baš studiozno prikazan, niti ispraćen bogzna kakvom upečatljivom glumom, pa deluje nekako isforsirano u kontekstu cele priče.A to je inicijalna kapisla koja je nagnala doktora da zakorači stazama ludila, posle čega više nema povratka.No, kao celina, ovaj film ostavlja povoljan utisak, jer šalje nam poruke i tera nas da odgovorimo na neka teška životna pitanja.Ako pođemo od toga da je filmski izraz svojevrsna simulacija realnog života, onda je sasvim sigurno da je Almodóvar ovde postigao svrhu.Moja preporuka lubiteljima 'filmova s dušom' se podrazumeva!
Odličan
Film priznajem nije za svakoga,ali publika koja voli izazove i provokacije ( i Almodovara)ovdje će pronaći užitak.
preskočiti
jedan od rijetkih filmova koji sam prekidao u više navrata. Bolesno i degutantno. Naporno, iritirajuće, neshvatljivo, naivno i nervirajuće. užas.
bizarno
Jedan od bizarnijih filmova koji sam gledao u zadnje vrijeme. Banderas još jednom dokazao da je odličan glumac, čak mu više odgovaraju filmovi na materinjem jeziku.
UPOZORENJE
Nikako ne mogu shvatiti ljude kojima se sviđa ovaj film. Jedino što je bizarno tu je da je stvaran, da sam zapravo gledao nešto tako mrtvo i nezanimljivo. Ovaj film je najbliže ništavosti od svega što sam do sada doživio. Pa ako je to bio cilj...
Šokantno
Možda najbizarniji film koji sam gledao al sve u svemu odličan. Napet, nepredvidljiv, šokantan.
