Prelomilo se u četrdesetima
Kriza srednjeg doba
Pošto je ostavio dobar utisak na kritiku, a pogotovo na publiku sa urnebesnom komedijom 'Knocked Up', režiser Judd Apatow, nakon otprilike 5 godina odlučio je da snimi i nastavak.Ono što je zanimljivo, jeste da se u nastavku bavi bračnim problemima s kojima se hvataju u koštac, Pete (Paul Rudd) i Debbie (Leslie Mann), inače sporedni likovi iz prvenca.Smeštajući radnju u period neposredno pre no što će Pete navršiti 40-u godinu života, Apatow nam daje odličan prikaz odnosa supružnika, koje polako ali sigurno već hvata kriza srednjih godina. Kroz komičnu formu publika saznaje za brojne, sasvim obične poteškoće koje opterećuju prosečnu (američku) porodicu:nestašluci dece koja rastu i sazrevaju (a što roditelje uglavnom dovodi do ludila, jer važi ono dobro poznato:manja deca-manje problema, a veća deca-veći problemi), slabo poslovanje (a otuda i finansijski problemi), lošiji fizički izgled (sklonost ka gojaznosti, pa zato odricanje od puno lepih stvari, kao npr. od ukusnih kolača) i vidna zasićenost višegodišnjim zajedničkim životom bračnih partnera (gde seks postaje tek rutina, bez ikakve strasti).Sve su to dobro poznate stvari, univerzalne teme, sa kojima mogu da se identifikuju obični ljudi, koji svakoga dana vode borbu radi postizanja ciljeva, što bi im omogućilo bolji život.Upravo takva autentičnost, uz neophodnu dramaturgiju i forsiranje humornih sekvenci, kroz britke, inteligentno postavljene dijaloge, jesu najveći aduti ove komedije.Fino odrađena studija karaktera ljudi zašlih u 40-e jeste potreba režisera (on sam je slično godište) da na osnovu vlastitih iskustava, razotkrije sav 'prljavi veš' koji ostaje unutar zidina udobnog porodičnog doma.Normalno, kasting je bio jako bitan, kako bi se sve to kroz glumu, interpretiralo na neposredan, prirodan način. Pošteno je reći da su angažovani glumci dali sve od sebe, da ostave što bolji utisak.Ako su Paul Rudd i Leslie Mann odradili posao u granicama očekivanog, onda su Apatowe ćerke naprosto oduševile (bravo za Maude i njenu mlađu sestricu, Iris). Olakšavajuća okolnost jeste ta što su većinu scena odradile s majkom Leslie.Od sporednih rola, teško je zaobići zanosnu Megan Fox, koja je istinski začin u celoj priči (nema je puno, a kada se pojavi, polako podiže atmosferu i adrenalin kod muškog dela publike).A pohvale i na račun iskusnog Alberta Brooksa, jer je odlično oslikao lik otkačenog matorca, koji ne kontroliše sopstveni život, dopuštajući da ga hedonistički pristup odvede u položaj zavisnosti od rođenog sina (mada njemu milostinja nimalo ne smeta). Nasuprot njemu, John Litghow, kao Oliver, biološki otac čangrizave Catherine, deluje suviše uštogljeno i nekako nedorečeno (šteta što njegove komičarske sposobnosti nisu umešnije iskorišćene).Bez obzira na zamerke, da je radnja predugačka, za jednu urbanu komediju, ipak zaslužuje prelaznu ocenu. Osnovni razlog je taj što će vas nesumnjivo dobro zabaviti i na momente baš dobro nasmejati (onako od srca).A svrha pravljenja dopadljive komedije, jeste upravo baš to, zar ne?
