Nemoguća ljubav

'Ljubav je ono što te čini živim', premisa je klasične ljubavne priče predstavljene na jedan uvrnuto zabavan način. Snimljena u američko-kanadskoj koprodukciji uglavnom na lokacijama Montréala, iza koga je stala ugledna producentska kuća Summit Entertainment. Uostalom cifra od oko $35,000,000 uloženih u projekat jasno stavlja do znanja kako su članovi filmske ekipe prepoznali veliki potencijal filmskog štiva namenjenog svim romantičnim dušama. Ideja da se napravi neobičan film potekla je od pripovetke objavljene na internetu. Uvidevši da je naišla na dobar prijem, posebno kod tinejdžerske populacije, njen autor Isaac Marion razradio je priču i od toga napisao čitav roman. Poverenje da režira ukazano je filmadžiji koji je već skrenuo pažnju publike, ali i kritike, odličnom crnohumornom dramom '50/50', iz 2011. godine. Režiser Jonathan Levine je sam adaptirao literarni predložak u dopadljiv miks 'Romea i Julije' i 'Frankenštajna'. Narativ prati mladića, pretvorenog u zombija, koji besciljno tumarama opustelim aerodromom. Povremeno se priključuje hordi zombija u potrazi za svežim plenom na avetinjski praznim ulicama nekadašnjeg megalopolisa. Tokom jednog napada na malobrojnu grupicu ljudi, mladi zombi koji se samo seća da je početno slovo njegovog imena 'R', uspeva da smakne vođu Perryja. Pošto mu je pojeo mozak i preuzeo njegova sećanja, 'R' odlučuje da poštedi njegovu dragu. Odvodi Julie u svoj skromno uređeni dom napuštenog aviona. Vremenom između hladnokrvnog zombija i toplokrvne devojke počinje da se razvija nesvakidašnja veza koja preti da se izrodi u pravu ljubav... Smeštena u post-apokaliptičnom svetu, ova kreativna priča postigla je primarni cilj. Polazi joj za rukom da nas zabavi, malo nasmeje i razvije nežna, romantičarska osećanja. A da ne bude obična horor-komedija, režija je obogatila narativ s nekoliko skladno upakovanih metafora. Tu valja naglasiti otuđenost današnjih tinejdžera, koje su tehničko-tehnološke novotarije odvojile i pretvorile u jedinke sposobne da komuniciraju samo putem mobilnih telefona i raznoraznih messengera na društvenim mrežama. E to je sugestivna režija iskoristila da nam predstavi glavnog baju kao drugačijeg, spremnog da preuzme rizik i eventualno nešto promeni. Normalno da je motiv zabranjene ljubavi prisutan i ovde, što jeste malo kliše. Razlika u odnosu na neke bljutavo-patetične filmove, ogleda se u tome što se paralelno s razvijanjem karaktera dvoje glavnih likova, otvara mogućnost za nešto što je u početku delovalo kao nezamislivo, gotovo bizarno. Snaga spontano nastale, duboke emotivne veze, poseduje neviđeni potencijal, što je obilato upotrebljeno da dodatno začini ovu ljubavnu storiju. Kasting je bio od velike važnosti, pa izbor da Nicholas Hoult i Teresa Palmer, tumače ljubavni par i nije bila loša odluka. Šteta što niko od nosilaca sporednih rola nije privukao nikakvu pažnju. Naprotiv, ugledni dramski glumac John Malkovich, nije se posebno naprezao, osim što je samo na sebi dosledan način profesionalno otaljao lik generala koji komanduje preživelom grupom ljudi u svetu u kome odavno vladaju hodajući leševi. Imajući u vidu da se film reklamirao kao horor-komedija, mišljenja sam da tako nešto nije na mestu, jer horor sastojaka ima u nepojmljivo malim dozama. Pohvalio bih rad šminkera, kreativno dizajniranih maski, iako prikazani CGI-efekti i nisu baš uverljivi. Ono što posebno para uši jeste odličan soundtrack (ilustracije radi vredi pomenuti scenu kada njih dvoje diskutuju da li se na gramofonu postiže bolji zvuk). Time se postiže mladalačko pozitivna atmosfera koja miriše na život, pa stoga i slutimo romansu iako nije baš pravo vreme za tako nešto. Globalno posmatrano mešavina žanrova ispala je solidno i definitivno je gledljiva. Naravno da je druga stvar što to neće biti dopadljivo svakome od nas, te je meni stvarno teško da preporučim ovaj film. Dakle, odluka je isključivo na vama.