Spring Breakers: Proljetno ludilo
Prolećni raspust
Od kontroverznog reditelja stiže još jedno filmsko ostvarenje koje obrađuje savremene probleme građanskog društva na krajnje metaforičan način, sa puno simbolike i satiričnih referenci. Harmony Korine je autor koji nije podlegao čarima komercijale, bez obzira što je još sredinom 90-ih skrenuo pažnju ne samo publike, već i kritike, inovativnim scenarijem za odlični 'Kids'. Eto i dan danas, on je definitivno ostao dosledan umetničkoj formi u oživljavanju likova s margine društvene lestvice. Sada u centar zbivanja postavlja četiri devojke sa koledža, koje monotonija studentskog življenja natera da naprave radikalan zaokret. Zaokret ka sitnom kriminalu kako bi se dočepale malo love, tek toliko da finansiraju odlazak na prolećni raspust u suncem okupanoj Floridi. A tamo se prepuštaju besmislenim bahanalijama i ostalim ouobičajenim porocima tako tipičnim za američku omladinu. Sve se menja kada pod dramatičnim okolnostima upoznaju nakinđurenog kriminalca mekog srca, kome je 'kič' srednje ime. Otvoriće im vrata svog doma i povesti u avanturu koja će im proširiti vidike, podići nivo adrenalina i pokrenuti iz mrtvila učmale živote...Jednostavno koncipirana priča, prožeta sterilnim dijalozima često puta nepotrebno razvučenim, ne ostavlja poseban utisak na prvi pogled. Izgleda kao neki skup sekvenci spojenih u jedan MTV video-spot. Spor ritam i korišćenje 'slow-motion' efekata olako nas spuštaju u stanje monotonije, gde se pojedini kadrovi ponavljaju. Potrebno je dosta strpljenja i mentalne kondicije da sve ispratimo do samog raspleta. Naravno da sugestivni režiser iza ovako kreirane fasade nije propustio priliku da oštro kritikuje društvo, platformu sistema u kome određena populaciona grupacija (tinejdžeri i studenti) praktično neometano sprovodi svoje hedonističke rituale ispoljene u besomučnom opijanju, drogiranju i seksualnom eksperimentisanju. Dobro kadriranje i montaža ovde dolaze do punog izražaja, jer je režiser uspeo da iz svega toga izvuče niz poruka uznemirujućeg sadržaja. Pribegavajući eksplicitnom prikazu orgijanja mladih ljudi, daje nam direktan uvid u stanje ljudskog uma, gde vlada konfuzija, zbunjenost, nesigurnost, revolt. Odlična rola koju je izneo James Franco kao narkodiler Alien, pretenciozno je iskorišćena da sugeriše šta je zapravo danas ostvarenje 'američkog sna'. Šteta što niko od devojaka nije prikazao ni približno tako ubedljiv performans kao Franco, što je svakako uticalo da neke režiserove zamisli ne budu realizovane baš onako kako je nameravao. Prikladna muzika je potpalila atmosferu mladalačkog ludila, pa onda i ne čudi što je pretežno iritantna, jednolična, zatupljujuća. U globalu reč je o drami koja će samo malobrojnim poštovaocima lika i dela nekadašnjeg vunderkinda američke kinematografije, zadovoljiti ukus i ispuniti očekivanja. Ne spadam u tu kategoriju, pa stoga nemam visoko mišljenje o čistom 'art' filmu koji ni u jednom segmentu nije zabavan, a samim tim nema ama baš ništa što bi bilo dopadljivo širem auditorijumu.
