Glad

Status

Režiserski debi britanskog filmadžije Stevea McQueena.Na pisanju scenarija zajednički su radili Enda Walsh i sam McQueen.Težak, mučan film.Na momente izgleda kao neki dokumentarac.Kamera beleži nepodnošljive uslove unutar zidina zatvora Maze u neposrednoj okolini Belfasta. Ređaju se užasavajući kadrovi, u atmosferi grobne tišine.Smeštena s početka burnih 80-ih prošlog veka, priča se bavi političkom tematikom.Borbom zatočenih pripadnika IRA s britanskim vlastima.Pošto je britanski parlament 1976. godine ukinuo status političke organizacije, tretirajući sve članove IRA-e kao obične teroriste, s kojiima nema pregovora, porasle su tenzije. Sve je eskaliralo 1981. godine i to je upravo srž ove uznemirujuće, politički obojene drame.Pošto štrajkovi s ćebadima i nehigijenom nisu urodili plodom, zatvorenici se dogovaraju da posegnu za radikalnijim merama štrajka. Najtvrđi među njima, Bobby Sands (Michael Fassbender) prvi otpočinje štrajk glađu, koji će trajati sve dok im ne budu usvojeni zahtevi i dok ne dobiju pravi status. Oni hoće status političkih zatvorenika koji ih odvaja od najobičnijih kriminalaca, od onih koji su uhapšeni zbog pljačke ili ubistva, a ne zbog političkih uverenja koja nisu u skladu s interesima britanske krune...Delimično inspirisan šokantnim događajima u zatvorima na teritoriji UK, u kojima su zatočenici bili podvrgavani raznim torturama s namerom da im bude slomljen pobunjenički duh, uništena vera u ideale patriotske borbe, raspršen vekovni san o ujedinjenju Irske.Na izuzetno kvalitetan scenario i maestralnu režiju, nadovezala se i veoma ubedljiva gluma.Scena u kojoj vode živahan dijalog, iznoseći svoje argumente, otkriva talenat koji poseduje Michael Fassbender (a zarad uloge spreman je i na fizičke transformacije) i rutinu svojstvenu glumcima velikog formata, što Liam Cunningham nesumnjivo jeste.Bez namere da zauzme stav koji bi favorizovao neku od sukobljenih strana, mladi režiser sugestivno nam rekonstruiše činjenično stanje, prepuštajući publici da sama donese svoj sud. Nesporno je da se radi o kvalitetnoj drami, ali takođe valja napomenuti da nije za svakoga (naročito ne za one sa slabijim stomakom), jer obiluje potresnim kadrovima, što stvara jak emotivni naboj.Jako zadovoljan i istinski impresioniran umetničkom zrelošću jednog debitanta na polju 'dugog metra'.

Status

Režiserski debi britanskog filmadžije Stevea McQueena.Na pisanju scenarija zajednički su radili Enda Walsh i sam McQueen.Težak, mučan film.Na momente izgleda kao neki dokumentarac.Kamera beleži nepodnošljive uslove unutar zidina zatvora Maze u neposrednoj okolini Belfasta. Ređaju se užasavajući kadrovi, u atmosferi grobne tišine.Smeštena s početka burnih 80-ih prošlog veka, priča se bavi političkom tematikom.Borbom zatočenih pripadnika IRA s britanskim vlastima.Pošto je britanski parlament 1976. godine ukinuo status političke organizacije, tretirajući sve članove IRA-e kao obične teroriste, s kojiima nema pregovora, porasle su tenzije. Sve je eskaliralo 1981. godine i to je upravo srž ove uznemirujuće, politički obojene drame.Pošto štrajkovi s ćebadima i nehigijenom nisu urodili plodom, zatvorenici se dogovaraju da posegnu za radikalnijim merama štrajka. Najtvrđi među njima, Bobby Sands (Michael Fassbender) prvi otpočinje štrajk glađu, koji će trajati sve dok im ne budu usvojeni zahtevi i dok ne dobiju pravi status. Oni hoće status političkih zatvorenika koji ih odvaja od najobičnijih kriminalaca, od onih koji su uhapšeni zbog pljačke ili ubistva, a ne zbog političkih uverenja koja nisu u skladu s interesima britanske krune...Delimično inspirisan šokantnim događajima u zatvorima na teritoriji UK, u kojima su zatočenici bili podvrgavani raznim torturama s namerom da im bude slomljen pobunjenički duh, uništena vera u ideale patriotske borbe, raspršen vekovni san o ujedinjenju Irske.Na izuzetno kvalitetan scenario i maestralnu režiju, nadovezala se i veoma ubedljiva gluma.Scena u kojoj vode živahan dijalog, iznoseći svoje argumente, otkriva talenat koji poseduje Michael Fassbender (a zarad uloge spreman je i na fizičke transformacije) i rutinu svojstvenu glumcima velikog formata, što Liam Cunningham nesumnjivo jeste.Bez namere da zauzme stav koji bi favorizovao neku od sukobljenih strana, mladi režiser sugestivno nam rekonstruiše činjenično stanje, prepuštajući publici da sama donese svoj sud. Nesporno je da se radi o kvalitetnoj drami, ali takođe valja napomenuti da nije za svakoga (naročito ne za one sa slabijim stomakom), jer obiluje potresnim kadrovima, što stvara jak emotivni naboj.Jako zadovoljan i istinski impresioniran umetničkom zrelošću jednog debitanta na polju 'dugog metra'.