Zavjet ljubavi

Ljubav na testu

'The Vow' je drugi film mladog američkog režisera (2012) Michaela Sucsyja, nakon debitantskog TV filma 'Grey Gardens' iz 2009. godine.Scenario je zasnovan na istinitom događaju bračnog para (Kim i Krickitt Carpenter), koji su posle svega ostali zajedno i izrodili dvoje dece.Ova srceparajuća priča poslužila je kao inspiracija, pa je Stuart Sender sve to lepo obradio u priči pod naslovom: 'The Vow'.Adaptaciju priče u filmski scenario zajednički su uradili:Jason Katims i saradnici koji su zajednički potpisali scenario za 'Valentine's Day', iz 2010. godine, Abby Kohn & Marc Silverstein.Paige (Rachel McAdams) i Leo (Channing Tatum) su mladi i zaljubljeni, tek venčani par.Čini se da njihovoj sreći nema kraja, sve dok jedne zimske noći ne dožive glupu saobraćajnu nesreću.Leo ostaje gotovo nepovređen, ali Paige pada u komu.Uspeva da se probudi, ali ostaju posledice.Izgubila je pamćenje i svog supruga gleda i doživljava kao totalnog stranca. Mladić je prinuđen da se ponovo izbori za njenu ljubav i odlučuje da proba još jednom da osvoji njeno srce.No, to nije baš jednostavno, jer novonastale okolnosti su odlična prilika njenim roditeljima, ocu Billu (Sam Neill) i majci Riti Thornton (Jessica Lange), da je vrate pod okrilje porodičnog doma i upravljaju njenim životom u pravcu koji se njima čini ispravnim...Drama sa nešto malo humora, koja već od samog početka jasno stavlja do znanja prosečnom gledaocu, gde će se i kako sve okončati.Puno patetike, pomešanih emocija i drugačijih pogleda na život, brzo se razvijaju u predvidljivom smeru, sve do očekivanog happy-enda. Izbor za role dveju mladih osoba čija veza neočekivano zapadne u krizu, mogao je da bude puno bolji.Tatum pokušava da iznese lik mladog čoveka, koji se nađe u situaciji da mora sve iz početka, tako a je njegov performans u granicama podnošljivosti.No, problem je slatkica Rachel McAdams, koja je ovde potpuno bleda, neuverljiva (mnogima i iritantna).Ta veza, naročito nakon nesreće nije adekvatno preneta na filmskom platnu. Zamerka i na malu minutažu roditelja, jer su dvoje toliko iskusnih glumaca, svakako imali što-šta još da nam pokažu. Međutim, nisu se uklapali u rediteljski koncept, pa ih vidimo u samo par kadrova.Mada se film bavi ozbiljnim temama, nastalim kao posledica nesrećnog, pa čak i bizarnog slučaja, ipak to nije verodostojno preneto publici.Iz ugla običnog posmatrača, bilo mi je teško da 'sve to progutam i svarim', bez obzira što nas je odjavna špica podsetila da je sve inspirisano stvarnim događajima koje su preživeli Carpenterovi.Sve je ovde previše kitnjasto, pomalo napadno i ima ukus nekakve jako ušećerene limunade.Ali ne vredi raspravljati o ukusima.Podatak da je uloženih $30,000,000 u produkciju, bila unosna investicija, jer je samo od prodatih ulaznica inkasirano više od $125,000,000 na tlu USA, ipak govori dosta toga. Verovatno je ženski deo populacije brže-bolje odlučio da pogleda film (ruku na srce izbor im je veoma sužen u poslednje vreme), jer je to bila dobra prilika da neka svoja iskustva uporede s onim kroz šta je prošla glavna protagonistkinja ove ljubavne drame.Razočaran viđenim, ali kao olakšavajuću okolnost uzimam činjenicu da je sve to ipak 'true events'.

hejjjj

kako pogledat film

romantičan

sladak filmić koji vrijedi pogledati. Rachel McAdams odlična kao i uvijek, no moram priznati da mi u filmu ipak fali nešto.. prije nesreće kemija je bila na vrhuncu, a kasnije skoro pa ništa. falilo mi je više ponovnog "osvajanja" njezine ljubavi i da vidimo zašto se ona zaljubila i opet će se zaljubiti u njega..nekako je nestala kemija, kao da mu nije dala dovoljno prilike, posebno zbog zavjeta koji su jedno drugom obećali. no zato je kraj bio dobar :)

Cheesy, ali na dobar način

Ma odličan mi je film. Sve pet. Rachel McAdams predivna kao i uvijek, Channing ok. Prekrasna priča o ljubavi, obiteljskim odnosima, očekivanjima... Ljubavna priča za pamćenje.

eh :)

Channing Tatum je odličan u ovoj ulozi, film je opčenito odličan, definitivno za preporučiti!

Cmok!

Gledala sam ga zbog glumaca, oboje glavnih volim, bojala sam se da će biti ljigi-ljigi no na kraju mi je bilo odlično. Izašla sam iz kina nesvjesna koje je uopće godišnje doba i koje doba dana je – toliko me hipnotički uvukao u priču.
Ima humora, ima ljubavi, ima rastanaka, ima neočekivanih i očekivanih životnih promjena – sve je zbito u tih satipoldva.
I kao i obično, izdvajam jednu scenu – Page nakon povratka iz bolnice dolazi kući, nema sjećanje na svog muže, niti na život unazad pet godina. Leo, muž, priprema im doručak – puno svježeg voća i pečene slaninice. Ona uhvati slaninu i počne ju žvakati a on ju upozori da je vegetarijanka i da to ne jede. Ona zbunjeno ispljune a kad Leo ode na posao, uhvati komad slanine i s guštom ga počne žvakati. Slatko :)