Ustanička ulica
Ustanička ulica
(2012.)
Filmkombajn
97 minuta
drama, triler
Režija: Miroslav Terzić
Scenario: Đorđe Milosavljević, Nikola Pejaković
Producent/i: Gordan Kičić
Zemlja: Srbija
Linkovi:
Moraš biti prijavljen/a!
sasvim solidno
S obzirom da nas iz susjedne zemlje Srbije uglavnom dočekaju komedije sa vulgarnim humorom i psovkama, ovaj krimi triler je osvježenje, iako je sama tematika sa pozadinom ratnih slučajeva poprilično isurana. Ono što filmu daje zanimljivost jest tajnovita atmosfera i odlična uloga Rade Šerbeđija kao okorjelog tužioca, uloga koja mu vrlo dobro pristaje. Malo iskače plastična i plošna gluma glavnog lika kojeg smo običavali gledati u komedijama. Najveća draž film je spoj mračne i tajnovite atmosfere sa polaganim ritmom filma što mu daje primamljivu težinu. Ono što mi se svidjelo jest aktualnost radnje koja govori o pronalaženju krivaca za ratne zločine što filmu daje autentičnost i realnost, a plusevi su i izmjenjivanje komorne atmosfere u zatvorenim kabinetima i sobama sa scenama akcije i potjere sa očekivajučim i zadovoljavajućim krajem, koji je, eto, pomalo otrcan i već viđen, ali ipak na strani pravde. Ovo je jedan od ozbiljnijih i boljih filmova sa prostora ex-yu i stoga preporučam onima koji vole ovu tematiku i nešto ozbiljnije filmove.
Mračne senke prošlosti
Talentovani srpski sineasta Miroslav Terzić prihvatio je da režira triler koji se bavi politikom, ideologijom i posledicama oličenim u brojne ratne zločine, za koje još nisu pronađeni svi direktni krivci.Polazni osnov priče je zapravo ideja Gordana Kičića, od koje su udruženim snagama, Đorđe Milosavljević i Nikola Pejaković, sročili scenario, uz stručno-konsultativnu podršku Filipa Švarma.U fokusu zbivanja je mladi tužilac Dušan (Gordan Kičić), koji posle godinu dana staža napokon dobija svoj prvi slučaj.Njegov šef (Rade Šerbedžija) daje mu zamršen predmet koji se odnosi na ratne zločine koje su počinile srpske paravojne formacije, tokom ratnih dešavanja u Hrvatskoj i Bosni.Dušan tako dobija priliku da se dokaže i izađe iz senke svoga oca, inače uglednog profesora prava u penziji.No ubrzo shvata da je potraga za istinom izuzetno opasna po njegov život i živote njemu najmilijih ljudi, pre svega njegove trudne supruge Irene (Jelena Đokić)...Iako decidno nije naglašeno da je radnja koncipirana po osnovu istinitih događaja, podatak da je filmska ekipa dosta vremena provela u razgovorima i konsultacijama sa ovlašćenim licima (državni tužioci, policajci, vojna lica) koji se bave ovom problematikom, upućuje nas na neke jasne zaključke.Spor ritam radnje, sa mrtvom atmosferom koja odiše sivilom i bezličnim, kamufliranim likovima, u suštini jeste prikladan za napeti triler, u kome se love ljudi koji već dugo uspevaju da izbegnu optuženičku klupu, na kojoj bi odgovarali za sve ono što su počinili, uhvaćeni u ratni kovitlac.Okupljena glumačka postava pružila je manje-više zadovoljavajuće performanse, mada se ne mogu oteti utisku da se Kičić nije baš najbolje snašao kao nosilac glavne uloge. Najveći problem je završni deo filma, jer nas odvodi u predvidljiv ishod, koji je eto morao da ispadne i politički korektan.Ipak stvarnost nije baš uvek takva, jer loših momaka ima i dalje tu, među nama, a koji nam se predstavljaju kao uspešni poslovni ljudi, patriote, zagriženi vernici i sl.Naravno, ovde ima i razloga za pohvalu, pre svega se to odnosi na razmatranje jedne škakljive teme, tako da je za snimanje samog filma bila potrebna određena doza odlučnosti i hrabrosti, kako bi se neke stvari, makar kroz umetničku formu, stavile na uvid široj javnosti (često puta loše obaveštenoj zbog agresivne kampanje državnih medijskih tela).Dakle, nisam oduševljen, ali ni razočaran, svime što je ovaj politički triler ponudio.