Misija: Bijela kuća

Izdaja sa vrha

Hollywoodski blockbuster u režiji iskusnog nemačkog sineaste, Rolanda Emmericha, pojavio se u kratkom vremenskom periodu, nakon adrenalinske akcije 'Olympus has Fallen' koja se bavi sličnom tematikom, a gde je svoj rediteljski pečat stavio Antoine Fuqua.Scenario je delo Jamesa Vanderbilta, čija je namera bila da napiše svežu, dopadljivu priču tako što će da je obogati elementima iz nekih kultnih akcionih filmova pravljenih još tamo negde davnih 80-ih (npr. 'Die Hard', koji je po mom mišljenju jedan od najboljih predstavnika ovog žanra).Ideja vodilja bila je: ubacite običnog čoveka u vanrednu situaciju, gde se miris opasnosti oseća u vazduhu.Naravno, fora je da glavni lik poseduje hrabrost, ume da se žestoko fajta i puca bez pardona. Motiv je pronađen u patriotizmu (pokušaj da se spasi cela država), ali i u lojalnosti porodici kroz instinktivnu reakciju da se sačuva život rođenog deteta.Polazeći od premise:'Počeće kao bilo koji drugi dan!', pratimo bivšeg vojnika koji pokušava da nađe posao u Beloj kući, kao agent Tajne službe, zadužene za ličnu bezbednost američkog predsednika.John Cale (Channing Tatum) u društvu ćerke Emily (Joey King), obliazi prostorije u Beloj kući, u svojstvu turiste, pošto je razgovor u vezi posla neslavno okončao.Ali kada usledi iznenadni napad dobro organizovane i naoružane terorističke grupe, mladi čovek biće prinuđen da upotrebi sve svoje ratničke veštine u očajničkom pokušaju da spase sve one do kojih mu je stalo, ali i sve ono u šta veruje... Emmerich se ponovo fokusira na Belu kuću (čini mi se po treći put), koristeći je kao simbol ogromne moći.Ali stvari postavlja tako, da niko danas zapravo nije bezbedan.Ponovo potencira efekat katastrofe, gde se sudbine nekolicine likova ukrštaju. Podseća nas na svet u kome vlada stalna borba koju vode moćnici iz senke u trci za profitom.Stoga je zavera u visokim krugovima zgodan motiv, koji pokreće lavinu događaja, što ima za posledicu da dojučerašnje prijatelje i saradnike, preobrati u ogorčene, smrtne neprijatelje.Radnja ima dakle neku podlogu, širi smisao, zbog čega je pokrenut napad na Belu kuću, koji je uznemirio celu Ameriku, ali i ostatak sveta (očekivano, jer američki globalizam doseže i do najudaljenijih krajeva naše planete).Normalno i ovde postoje nekoliko iritirajućih sekvenci (vezano za birokratske propise i prenagalašeni lokal-patriotizam obavijen bljutavom patetikom) koje su valjda ubačene samo da malo predahne publika, do sledeće žestoke akcije i sređivanja loših momaka.Pa onda opet iznova, sve u krug.Predvidljivo, ali opravdano, jer ipak se radi o akcionom žanru (zna se kako obično završe bad guys, a kako heroji posvećeni plemenitim i uzvišenim ciljevima).Dobra glumačka podela pada u oči vrsnim poznavaocima aktuelnih prilika u Hollywoodu.Jamie Foxx kao američki predsednik Sawyer unosi opuštenost, poseduje vedrinu, sa izraženim smislom za humor.A to je osveženje u prikazu jednog tako moćnog čoveka, koje je Hollywood ranije uglavnom prikazivao kao uštogljene tipove (osim naravno Harrisona Forda, ali on je i onako izvan svih okvira i van svakog merila).A 'jordanke' umesto lakovanih cipela, ispalo je kao zaista simpatična fora. Međutim da se razumemo, Channing Tatum je ipak ovde glavni dasa (a na zadovoljstvo brojnih fanova njegovog lika i dela, prevashodno ženskog pola).Solidno se snašao u roli akcionog heroja, ali ipak on nije Bruce Willis (tj. John McClane iz gore pomenutog filma).Manje kopiranje drugih kultnih likova, a veći stepen originalnosti u kreaciji akcionih heroja, može samo da mu koristi u daljoj karijeri.James Woods standardno dobar u tumačenju glavnog negativca, mada to ipak nije više kao nekad.Iako ima dosta akcije, realno gledano ništa posebno, pa nisam impresioniran korišćenim specijalnim efektima.Valjda je namera bila da se postigne što veći stepen nekakve realističnosti, dok pratimo bespoštedne borbe po prostranim prostorijama ove impozantne građevine (ima tu i nešto humora, recimo u sceni kada se razmatra postojanje tunela ili je to samo mit).U prilog tome i podatak da je snimano na lokacijama po Washingtonu, mada je većina setova napravljena u Montrealu.Sve u svemu, reč je o tipičnom akcionom filmu koji pruža zadovoljavajući nivo ugodne zabave, bez potrebe da sad nešto više naprežemo moždane vijuge u cilju razumevanja 'ko koga i zašto'.Jednostavna završnica zvuči stvarno otrcano, uz dobro poznatu patetiku, rodoljublje, naglašenu medijsku pažnju (i na brzinu stečenu popularnost).Ma suze da proliješ uz ovako serviran happy-end.Pasionirani ljubitelji ovog žanra sasvim sigurno mogu da ga pogledaju, jer otprilike znaju šta će dobiti.Ostaje samo još da konstatujem kako je Roland Emmerich definitivno zaglibio u komercijalne vode, jer je svoje režiserske veštine i umetničke porive svesno potisnuo u drugi plan.