Tajne petog staleža
The Fifth Estate
drama, triler, biografski, politički, špijunski
Moraš biti prijavljen/a!
WikiLeaks
Bill Condon potpisuje ekranizaciju istine priče o WikiLeaksu i njegovom osnivaču, kontroverznom australijskom programeru Julianu Assangeu. Sama priča zasnovana je na knjizi koju je napisao nemački novinar Daniel Domscheit-Berg, ali i na literarnom predlošku koji zajednički potpisuju dvojica britanskih novinara: Luke Harding i David Leigh. Scenarista Josh Singer sve to je adaptirao u dramatični triler, potencirajući da se filmska priča razvija iz vizure nemačkog novinara Daniela. U fokusu je Julian, čovek opterećen traumatičnim detinjstvom, što je nesumnjivo ostavilo trajne posledice na njegov karakter, pogled na svet. Pratimo period u kome je Julian zavrbovao sposobnog nemačkog novinara Daniela, za borbu protiv korporativnog kriminala i za raskrinkavanje zavera i mračnih tajni vladajućih struktura svetskih sila. Sredstvo borbe jesu neslućene moći interneta, koji je poslužio kao medij za anonimno plasiranje poverljivih informacija na stranicama vebsajta 'WikiLeaks'. Julian se držao principa da nikada ne otkrije identitete svojih izvora i doušnika, vodeći računa o njihovoj bezbednosti. Početni entuzijazam u kratkom periodu zameniće nesuglasice i konačno razmimoilaženje dvojice beskompromisnih boraca za istinu... Svaki film zasnovan na istinitim događajima je u startu pomalo hendikepiran, ako ništa drugo zbog toga što nas navodi da se preispitamo da li poseduje sve ono što je neophodno da nam prikaže vernu rekonstrukciju. A još ako se forsira verzija iz ugla jednog aktera priče, onda odmah dolazi u pitanje sve ono što nam se prezentira na ekranu. Brza radnja, gde je bilo vremena samo da se uradi iole ozbiljnija karakterizacija dvojice glavnih baja, nekako je suviše usmerena na njihov kompleksan odnos, dok je borba protiv korumpiranih sistema ostala u drugom planu. U vezi s tim, moram da se dotaknem i glumačkih izdanja, jer je Benedict Cumberbatch uložio puno truda da 'skine' Juliana. Pitanje je koliko je zaista uspeo u tome, bez obzira na prenaglašenu teatralnost i facijalnu eskpresiju. S druge strane, posao je bio znatno olakšan njegovom nemačkom kolegi Danielu Brühlu, s obzirom na činjenicu da tumači lik nemačkog novinara koji je dao svoje viđenje ove uzbudljive priče. Gluma je generalno solidna, jer su i ostali pružili zadovoljavajuće performanse. Tu mislim pre svega na par imena: David Thewlis u roli britanskog novinara Daviesa, Laura Linney kao američki agent, Sarah Shaw, ali i na mladu glumicu koja se zove Alicia Vikander, jer je sjajno oživela lik impulsivne Anke Domscheit, partnerke Daniela Berga. Provokativna tematika nažalost nije postigla svoj pun potencijal, jer priča nije uspela da nas u potpunosti involvira i natera da saosećamo sa glavnim protagonistima. Za pohvalu je što su korišćene brojne lokacije za snimanje u rekonstrukciji sada već istorijskih događaja (Nemačka, Belgija, Island, Kenija itd.), što je nedvosmislen pokazatelj kako su filmadžije iz DreamWorks SKG, pružile svaku moguću logističku podršku. Uostalom podatak da je uloženo u produkciju oko $28,000,000 govori sam za sebe. A ovde da podsetim, nema nikakvih specijalnih, vizuelno spektakularnih efekata. Kada se podvuče crta, spontano se nameće zaključak da puno toga fali, da je ostalo nešto nedorečeno. OK, ostavljeno je gledaocima da sami dalje istražuju, ali film koji je imao tolike ambicije, realno gledano malo je postigao. Ostao je u okviru osrednjeg trilera, što je ispod mojih očekivanja. Mnogi su olako konstatovali kako je reč o čistom filmskom promašaju i utisak je da nisu baš mnogo pogrešili.