Birdman
Blitz
Režija: Alejandro González Inárritu
Scenario: Alejandro González Inárritu, Nicolás Giacobone, Armando Bo
Zemlja: SAD
Linkovi:
Crnohumorna satira svijeta show-businessa, priča o zaboravljenom glumcu koji se pokušava 'odlijepiti' od ulogu superjunaka koja ga je proslavila.
Fantastična satira show business svijeta čiji je glavni junak Riggan Thomson (Michael Keaton), glumac kojeg svi već godinama gledaju isključivo kao superjunaka Birdmana zbog specifične trash uloge koju je jednom odigrao. Kako bi se napokon odlijepio od žutog ptičjeg kostima, posrnuli Riggan planira postaviti predstavu na Brodwayu. Za nju je sam napisao scenarij, njezin je redatelj te jedan od glumaca. No, put do ponovne slave sve je samo ne lak.
Moraš biti prijavljen/a!
Povratak na staze slave
Alejandro González Inárritu ('Biutiful', 2010.) ponovo u trci za Oscara. Povod je njegov najnoviji filmski projekat, koji je izazvao niz afirmativnih komentara i pozitivnih kritika. Ali i pohvala najšireg auditorijuma sačinjenog od različitih profila poklonika drame, kao žanra sposobnog da obezbedi najveći mogući stepen imitacije životne stvarnosti. Neobična priča nastala je kao plod zajedničke saradnje reditelja i nekolicine njemu bliskih saradnika (Nicolás Giacobone, Armando Bob i Alexander Dinelaris). Centralna figura oko koje se zapravo sve vrti je Riggan Thomson, ostareli glumac na zalasku karijere. Publika ga pamti kao superheroja Birdmana - filmski lik koga je tumačio u tri nastavka. Hollywoodska blockbuster franšiza osigurala mu je popularnost, slavu, novac i razne druge beneficije. Međutim 90-e su davno prohujale i danas nakon 20-ak godina, nekadašnja filmska zvezda proživljava krizu identiteta. Riggan sprema pozorišnu predstavu na Broadwayu, po delu Raymonda Carvera, svog omiljenog autora koji je bio na vrhuncu moći tokom 50-ih prošlog veka. U jeku opsežnih priprema dešava se neočekivani peh kada jedan od glumaca zadobije povredu glave, što je značilo hitan angažman nekoga koji je sposoban da za kratko vreme uđe u lik. Izbor pada na arogantnog Mikea, tipa kome ne nedostaje samopouzdanja, inače miljenika pozorišne kritike. Pritisnut teretom nagomilanih obaveza Riggan ga nevoljno prihvata, svestan da mora da se žrtvuje i dušom i telom za predstojeću premijeru. Kako se bliži početak predstave, tenzije rastu. Bivšu glumačku vedetu izjeda crv sumnje da li je u stanju da iznova povrati ugled i glumački kredibiltet, pa da opet (ko u stara dobra vremena) osvane na naslovnim stranicama medija. Može li Riggan da se izbori i sa sopstvenim alter-egom - Birdmanom...Statična postavka radnje, snimljena i namontirana kao jedan dugačak kadar. Sve se vrti na i oko pozorišne scene. Sugestivna fotografija u kombinaciji sa vešto postavljenom scenografijom kapitalizuje kroz vizuelno atraktivne kadrove. Inovativna režija maksimalno je iskoristila reference na segmente iz biografije glavnog glumca. Mešajući fiktivne sastojke s realnim činjenicama (naglašena korelacija Keaton-Thomson) u konstruisanju scenarističke platforme, dobijamo koherentno filmsko štivo. Neosporno da postavljena dramaturgija prožeta crnohumornim tonovima, poseduje magiju koja privlači pažnju i pruža dobru, inteligentno osmišljenu zabavu. Naravno i da uspeva na pretenciozan način da ukaže koliko je kvalitet u glumačkoj branši relativan pojam. Koliko si danas dobar ili loš, meri se uglavnom prema kriterijumima usvojenim na brojnim društvenim mrežama (lajkovi, tvitovi, odgovori itd.). Svakako da ne treba zanemariti i sud kritike, iako objektivno tako nešto danas nije od primarnog značaja za glumačku karijeru. Kasting je opravdao svrhu, jer se okupljena glumačka ekipa svojski potrudila da gluma bude u skladu s nesumnjivo zahtevnim narativom. Michael Keaton je vasksrnuo i moglo bi se reći da ima argumente da još što-šta kaže i pokaže u američkoj kinematografiji. Od ostatka angažovanih glumaca moram da pomenem maestralnu epizodnu rolu Edwarda Nortona, a na standardno visokom nivou je i mlada, ali već iskusna i prekaljena Emma Stone (dodao bih i vešt rad šminkera, jer ona zaista izgleda kao dojučerašnji narkotički zavisnik). Zanimljivi muzički aranžmani (soliranje bubnjevima) posebno u završnom delu, diskretno stvaraju katarzičnu atmosferu na užarenoj pozorišnoj sceni. Inárritu nam servira alternativni rasplet, podsećajući na onu dobro poznatu maksimu, kako svaki uspeh ima svoju cenu. Intrigantno ostvarenje koje u sebi krije neslućeni potencijal. E sad, da li je to dovoljno i za Oskara, ostaje nam da vidimo.