Coco Chanel
Coco avant Chanel
(2009.)
Sony Pictures Classics/Continental Film
105'
drama, biografski, povijesni
Režija: Anne Fontaine
Scenario: Anne Fontaine, Camille Fontaine
Producent/i: Caroline Benjo, Philippe Carcassonne, Carole Scotta
Zemlja: Francuska
Linkovi:
Imdb
Službene stranice
Moraš biti prijavljen/a!
Ničija žena
Polazeći od biografije koju je napisala u svojoj knjizi, Edmonde Charles-Roux, režiserka Anne Fontaine ('Nathalie...', iz 2003.) donosi nam filmsku storiju o Gabrielle 'Coco' Chanel (Audrey Tautou), ženi koja je redefinisala pojam mode.Režiserka je adaptirala događaje iz knjige stvarajući filmičan scenario.To je imalo za posledicu radnju koja govori o mukotrpnom životu mlade žene, prinuđene da se samostalno probija kroz životne nedaće.A naravno da je dotaknut i njen emotivan život, odnosi sa muškarcima, kao i neostvarena ljubav njenog života.Odrasla u sirotištu, Gabrielle zajedno sa sestrom Adrienne Chanel (Marie Gillain), nastoji da pronađe svoje parče sreće.Okušala se kao pevačica, zatim postaje kurtizana imućnog bonvivana Étiennea Balsana (Benoît Poelvoorde), da bi vremenom izrasla od priučene švalje u uspešnu modnu kreatorku, dajući značajan doprinos u emancipaciji žena.Dok pratimo njen životni put, režiserka je u pozadini postavila ljubavni trougao, koji se manifestuje kao unutrašnji nemir u duši mlade žene. Rastrzana između osećanja prema šarmantnom engleskom biznismenu Arthuru Capelu, poznatijem u francuskim buržoaskim krugovima kao 'Boy' (Alessandro Nivola) i razumu koji je navodio da se uda za svog zaštitnika, starijeg gospodina Balsana, Coco ipak odlučuje da odustane od svega i da sledi sopstveni put...Ono što vredi pohvaliti jeste solidno odrađena studija karaktera glavnog lika.A izbor Audrey Tautou da iznese jedan takav lik je pravi potez, jer njena mimika, gestovi odlično prikazuju njen temperament, njen slobodni nepokolebivi duh, optimizam i veru u sebe, bez obzira što je vodila poreklo iz nižeg 'staleža' u tadašnjem francuskom društvu, u periodu između dva svetska rata.Šteta je što par sporednih likova nisu dobili adekvatnu pažnju (kroz malo detaljniju razradu ovih likova), jer Benoît Poelvoorde i naročito Alessandro Nivola nisu uopšte loši u rolama dvojice poslovnih partnera, ali i rivala koji se, svako na svoj način, bore za naklonost jedne izuzetne žene.Solidna fotografija ukazuje da film poseduje određenu vizuelnu privlačnost, jer prikazuje modni stil i konvencionalan ukus žena s početka prošlog veka.Time se potencira provokacija koju sadrži pojava sposobne žene, spremne da svojim originalnim idejama promeni 'zatečeno stanje', da pokrene stvari na polju modne industrije i da pravi smisao u otelotvorenju moderne žene. Krajnji utisak jeste da bi nešto vernija rekonstrukcija njenog života, usmerena na borbu za životnu egzistenciju dala bolje rezultate, jer ljubavni aspekt priče nekako razvodnjava filmsku radnju, donoseći nam jedan manje-više prosečan film.Sigurno je da ovo nije za svačiji ukus, pa stoga, globalno posmatrano, nije za preporuku širem auditorijumu.
no passion
Možda je mlakom dojmu ovog filma kod mene presudilo to što sam jednu od najvećih - ako ne i najveću - dizajnera 20.st. zamišljala kao jednu strastveniju, borbeniju pa i pomalo neobuzdanu avangardnu ženu koja je nas žene riješila korzeta. Coco u filmu je miran lik, koji stoički šuti i podnosi. Fali mi duha, emocija, nepredvidljivosti. Prelazi u monotoniju, a nikako ne vjerujem da je takav bio život žene koja se probijala početkom 20.st. u svijet mode kojim su vladali muškarci. Jedino lijepo u filmu je Audrey Tautou.