Dan: Tri, Grad: Motovun

Jel'da je baš super meni tu? Pičim okolo, uživam, gledam filmove, sve 5. Da, u biti tako i je. Samo sam jučer bila nekako jako loše volje, tako da vam danas nemam puno veselih stvari kojima sam prisustvovala za prepričati.

U tom neraspoloženju u glavi su mi se jučer stalno vrtile stvari koje mi se ne sviđaju na Motovunu. Evo par stvari:

MAJICE - Svakako prva stvar koja me iritira je to što nema ženskih majica. Onih malih. Užih. Kojih mogu actually nositi van, vrećastih majica za spavanje ionako imam previše. Tako da vapim Olinki: O Olinka, ženo, učini nešto po tom pitanju, jer vidim da festival jest rodno osviješten, npr. imenice se pišu u muškom slash ženskom rodu. Btw, one majice od jučer ipak su ostale na onom motovunskom štandu, izgleda da se gazda Rajko malo prenaglio bio.

TITLOVI - Druga stvar koju zamjeram je titlovanje. U kinu Bauer neko 'ko titluje ne zna razlikovat č i ć. Brrr... zovite me snobom, ali ja inače ne uzimam za ozbiljno ljude koji to ne razlikuju. A i film na otvaranju, korejski, uopće nije imao engleski titl. Što je u najmanju ruku bilo čudno. Dok je s druge strane fora gledat kako su u Ritmu Zločina ispali englesti titlovi. Tako je Trnje 'Thorn Bush', a Trešnjevka 'Cherry Hill' kvart. Hi hi.

KRATKI FILMOVI - pogledala sam popriličan broj projekcija, a vidjela sam samo 2 kratka filma. Po meni, definitivno fali jedan termin u kojem će biti prikazani svi kratki filmovi, i apelujem, apeliram na to! S druge strane, jučer je bila projekcija Jameson Film Shorts Award nagrađenih filmova prošle godine. To je inače putujuća nagrada koja obilazi festivale i daje 6000eura najboljem domaćem kratkom filmu. I trebalo je biti prikazano 9 kratkih filmova. Prikazano je samo 5. To je valjda bila jedina projekcija da je kino od početka bilo polupuno, a na kraju ostalo 50ak ljudi. Mislim, filmovi su bili ne baš super zanimljivi, ali prekidanje projekcije na pola je bezobrazno naspram kratkog filma. Po meni, time se govori: 'Okej, ljudi, vidimo da vas kratki baš ne zanimaju, i imate pravo, totalno su bezveze, nećemo ih ni prikazat do kraja'. WTF?

POLICIJA - previše ih je. Al' stvarno, ne zajebavam. Ne možeš se maknut nikud da ne naletiš na neko policijsko auto, il' maricu, il' motor, il' njih kako šetaju u uniformama il' njih kako šetaju u civilu, k'o sekvoje u polju breza. Najviše stoje oko kampa i kina Barbacan, dakle tamo gdje se prije znalo zapaliti mirišljave štapiće. Tako da se neki dan vraćah kasno u kamp, policija se napokon makla, a u kampu nova dimna mikroklima. Smiješno, da nije žalosno. Ljudi su ogorčeni time, u Motovunu jednostavno nije normalno viđati ih na svakom koraku. Sumnjam da organizatori imaju nešto s tim, više možda nova vlast.

Eto, to bi bili ti neki minusi. Plus definitivno je što ima manje ljudi. Manje ljudi, a projekcije pune. Tako da nema nesnosne gužve po centru navečer, a zabava je vrhunska. Uzmimo na primjer jučerašnje karaoke pod sloganom 'Mišo je Bog'. Naravno, moje loše raspoloženje je reklo 'Kako da ne, odoh u šator', ali svi koji su bili kunu se da je bilo fenomenalno, a da kad je 'studentica iz Požege, Silvana Menđušić' izašla na podij, da je bio urnebes, baš kao i kad je Mirković otpjevao svoje.

I da, još jedan plus: ekipa u kampu NAPOKON se premorila, tako da sinoć nije bilo urnebesne vike u kampu i spavanje je bilo neprekinuto do 10. Hej, jeste li svjesni što to znači? Da će mi se danas, najvjerojatnije, raspoloženje popraviti.

ps. anegdota iz WCa. Miki Manojlović i neki moji poznanici u istom. Ovi moji oduševljeno 'Miki, Miki, jesil' to ti?!' A Miki će pomalo uplašeno i tiho: '... nisam'. 'Ma nemoj zajebavat, kako nisi? Pa gledao sam te u Podzemlju'
Olakšanje: 'A dobro, jesam, ja sam!'

Gabrijela Ivanov